Escape to freedom

Otišli smo i vratili se. Dobar rezultat za početak.

RHCP in Indjija, naravno…

Read the rest of this entry »

Iako sam se nadao da kraj ipak neće doći skoro, boysetsfire će u maju održati poslednju evropsku turneju, a 9. juna u Filadelfiji će se dogoditi i poslednji koncert. Na svu sreću, imao sam priliku da ih vidim uživo, pa oni ostaju izuzetak u grupi mojih omiljenih bendova koji više ne postoje, ili postoje u izmenjenom sastavu. Ukoliko volite BSF i imate sreće i mogućnosti da se nađete negde po Evropi polovinom maja, evo i rasporeda:

May 11th - D - Wiesbaden - Schlachthof
May 12th - D - Herten - T-Mobile Extreme Playgrounds
May 13th - NL - Amsterdam - Melkweg
May 14th - D - Nuernberg - Loewensaal
May 15th - A - Vienna - Arena
May 16th - CH - Zurich - Dynamo
May 17th - D - Saarbruecken - Garage
May 18th - D - Leipzig - Conne Island
May 19th - D - Hamburg - Uebel & Gefaehrlich

Ja cu kopati za snimcima po netu, vrteti playliste i čekati reunion… Hope will heal us all…

Aha, ali samo za jedan nastup. Taman da svi fanovi među kojima sam i ja, prežive srčani udar i posle toga umru od muke.

RATM će, kako se može videti na više lokacija, nastupiti na festivalu Coachella ovog proleća ništa manje nego u pustinji po sred Kalifornije. U nedelju, 29. aprila, RATM će posle sedam godina od raspada ponovo nastupiti zajedno, a svima nama koji ne prodamo neki organ kako bismo se nekako odvukli do Kalifornije ostaje da se nadamo da će ovaj reunite da potraje, iako će zvanično svirati samo tada…

Evo i plakata:

A evo i izvora gde se može pročitati malo više:

http://www.ratm.com/

Članak u LA Timesu

Kraljevo je dobilo još jedan bend. Vojkan i Nikola su došli na ideju da sviraju emo, pa im je trebao gitarista i voila, emo hc bend je nastao. Prva proba je bila prilično produktivna, ali je druga otkrila da cela priča mnogo bolje zvuči kada sviraju dve gitare. Tada se naravno postavilo pitanje bubnjara jer je u početnoj postavi bubanj svirao Vojkan. Priča je postala kritična zbog neimanja dostupnih bubnjara u Kraljevu, ali je Nikoli pala na pamet ideja da probamo sa malim Dejanom. Nismo znali kako dečko svira, ali nas ništa nije koštalo da probamo. Bili smo prilično skeptični jer je dečko prilično mlad, pa nismo mogli da znamo koliko je naučio da svira. No, ispostavilo se da je mali veoma dobar i odmah se uklopio tako da je bend postao funkcinalan. Ostalo je otvoreno pitanje vokala, prilikom čega treba pomenuti da su Vojkan i Nikola već rešili da ću pevati ja, he he. Kako će ici videcemo, uglavnom sviraćemo sigurno. Obećavam, neću se uobraziti kada postanem popularan

Dugo očekivani koncert se dogodio. Preksinoć, 14.06. u clubu Doma omladine je nastupio jedan od najboljih emo bendova na planeti. Sva očekivanja su u potpunosti opravdana, jer su momci bukvalno razneli sve ispred sebe. Atmosfera je bila i više nego odlična čemu je doprinela i činjenica da je koncertu prisustvovalo blizu 500 ljudi.
Za sve neupućene, Boysetsfire je jedan od najboljih emo hardcore bendova na planeti i njihov dolazak u Beograd je vanserijski događaj za sve ljubitenje ove muzike. Istinski ljubitenji su sinoć bili na licu mesta.
Predgrupe zvezdama su bila dva beogradska benda: 36daggers i Tibia. Bodeži su me prijatno iznenadili svojim muziciranjem. Vrlo su dobro uvežbani, dok je pevač (inače Kraljevčanin) na dobrom putu da postane dobar emo vokal. Vrlo je bitno da nisu bili dosadni, jer imaju veoma dobre rifove koje su spakovali tačno gde treba. Samo neka tako nastave. Tibia je kažu naš najbolji emo bend, mada se meni ne dopadaju. Treba reći da su veoma korektno muzicirali, dobro su uvežbani, ali jednostavno muzika nije onakva kava bi po meni trebalo da bude. Da, pesme su im užasno duge…
Bend večeri je nastupio malo pre ponoći, jer je sam koncert počeo sa nekih sat i po zakašnjenja. Nastup su započeli pesmom After the eulogy što je zapalilo masu, jer se prvi stihovi pesme nisu čuli od pevanja publike. Zvuk je bio veoma dobar, mada mi se čini da je moglo bolje, ali neću tražiti dlaku u jajetu. Atmosfera je proključala prvom odsviranom kvintom, a sam bend je pokazao da je pozicija koju drži na sceni poptuno zaslužena. Komunikacija sa publikom je bila odlična, a svima se posebno svideo drugi gitarista koji je očigledno bio oduševljen ljudima koji su došli da ih slušaju. Odabir pesama je takođe bio odličan, mada smo Vojkan (good friend of mine) i ja konstatovali da su pokvarili Still waiting for the punchline jer smo obojica čekali celu pesmu da počnu da je sviraju kao na albumu, pošto je koncertna verzija bila daleko sporija.
Na koncert smo došli Jovana i ja zajedno sa Felixom (još jedan good friend of mine, iz odeljenja iz srednje) i Vojaknom, dok je Vojkanova devojka Jelena (inace good friend of svih nas) otišla na Megadeth i izdala hardcore! Vojkan se odmah na početku svirke izgubio u masi dok smo Jovana, Felix i ja ostali pozadi. Pošto se već dve godine ne bavim sportom i sedim za tastaturom po ceo dan, kondicija mi nije jača strana. Uspevao sam da se suzdržim od prvih redova sve do kraja, kada su počeli da sviraju Rookie. Više nisam mogao da čekam i za nekoliko sekundi sam se našao ispred bine. U tom trenutku je atmosfera bila na vrhuncu i trenutak koji sam dugo zamišljao se desio. “You’ll forget me when I’m gone” su ostavili publici i na te stihove je veliki deo publike potrošio poslednje atome snage. Bio sam blizu nesvesti usled iscrpljenisti, ali vredi. Odsvirali su sve što su uvežbali što je trajalo malo manje od sat vremena.
Nikada u životu nismo bili izmoreniji i oduševljeniji. BSF je pokazao da je jedan od najboljih emo bendova na planeti i ostaje nam samo da se nadamo da će se ponovo pojaviti ovde. Još da vidim Ignite i bicu trajno zadovoljan. No, i ovo je veliki događajaj, bar za sve nas koji volimo Boysetsfire.