Escape to freedom

Evropska komisija zauzela je preliminarni stav da Microsoft zloupotrebljava dominantnu poziciju na tržištu operativnih sistema za klijentske računare, u korist svog web browsera. Odluku su među prvima pozdravili ECIS i Opera.

Read the rest of this entry »

Ovo bi mogla biti prava novogodišnja rezolucija za vas ukoliko ste želeli da pomognete FSFE-u, a niste znali kako. Možda nas se i skupi dovoljno za prvi Fellowship meeting u Srbiji.

Kao što sam i najavio, doduše sa pola sata zakašnjenja, u petak sam na niškoj e-tvrđavi govorio i slobodnom softveru i GNU/Linuxu. Obaveze koje me trenutno stiskaju su onemogućile da u Nišu budem koji dan više, pa sam u grad došao i iz njega otišao istog dana kada sam i govorio.

Pre svega moram naglasiti veoma profesionalan i korektan odnos organizatora na koji sam naišao, odnosno konstatujem da je saranja sa ekipom koja je organizovala e-tvrđavu bila zadovoljstvo.

Moj deo programa je počeo sa pola sata (možda i malo više) zakašnjenja, pošto je u petak bila jako velika vrućina, te su se posetioci tek oko 4 počeli skupljati na tvrđavi. Uzrok kašnjenja je pored ovoga bila i prokleta Nvidijina kartica u mom laptopu i još prokletiji vlasnički drajver, ali sam na sreću uspeo da pustim sliku na plazma ekran koji je korišćen umesto projektora. Stoga, za sada recite ne Nvidiji i njihovim losim vlasničkim drajverima ukoliko možete. Drugi problem je bio drajver za audio kabl (;)), pa je projekcija rođendanskog filma imala sitnijih nemih momenata, no mislim da oni uopšte nisu pokvarili taj deo programa. Ostatak priče bio je manje više sličan ranijim nastupima na istu temu, uz blago skraćivanje usled činjenice da su Markovi i Nenini govori bili pomereni za petak.

Zahvalio bih se publici na prisustvu, osećao sam se veoma prijatno tokom izlaganja, što se možda i dalo primetiti. Manjak pitanja je na žalost postao prilično hronična pojava za ovakve događaje, pa sam počeo ozbiljno ramslišljati o novoj strategiji. Postoji veoma realna mogućnost da sledeći put slobodni softver predočim poredeći ga sa sexom na primer. Videćemo…

Fotografije za mog foto aparata postoje i nadam se da će relativno uskoro biti online. Još jednom hvala na pozivu, hvala na poseti, meni je bilo lepo. Srećno hakiranje!

Nedelju i koji dan posle 26. marta dobar deo informacija o aktivnostima širom planete je stigao do nas, mada izveštaji još uvek pristižu. Već sada bih mogao da kažem da je DFD08 postogao dobar uspeh, s obzirom da za sada imamo 28 zemalja u kojima se nešto dogodilo. Detaljnije statistike, grupne fotografije i ostala sumarizacija bi trebalo da usledi u narednim nedeljama, kada budemo sigurni da su svi koji su nešto radili o tome obavestili javnost.

Beograd je naravno bio deo svega ovoga, mada smo zauzeti globalnom organizacijom uložili manje energije u sam događaj nego što bismo to uradili inače. Broj posetilaca je mogao biti veći, mada sam generalno zadovoljan kako je sve prošlo. Izlaganja su bila kratka i, bar meni lično zanimljiva, potrudili smo se da pokrijemo sve što je važno u kontekstu slobode dokumenata i otvorenih standarda na nivou slušaoca/slušateljke koji/koja se pri put sreće sa ovom materijom. Detaljnije informacije sa slikama su dostupne na strani za Beograd na sajtu DFD-a, za sada na engleskom. Još jednom bih zahvalio prevodilačkom timu OpenOffice-a i Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo koji su najavili DFD u Beogradu dan radnije na prezentaciji projekata lokalizacije

DFD je bio solidno medijski propraćen (govorim sa globalnog aspekta), a linux.com je čak objavio i intervju sa mnom. Bilo je i antikampanje, ali i komentara da smo se na žalost fokusirali samo na ODF…

Pozitivno raspoloženje je prethodnih dana na momenat pokvarila vest iz ISO-a, mada je veoma diskutaiblno da li više ima smisla odluke ove organizacije uzimati za ozbiljno. Ukoliko imate dovoljno novca, ISO će za standard proglasiti šta god poželite.

DFD je uspešno debitovao i za veoma kratko vreme postao prilično velika zajednica. Kao što smo više puta pomenuli, DFD neće biti samo poslednja sreda u martu, već ćemo pokušati da radimo cele godine. Hvala svima “koji su došli i koji nisu došli”, biće još prilike.

Pored globalne, moramo se pozabaviti i lokalnom organizacijom Dana slobode dokumenata, koji će biti “proslavljen” u Rexu, sa početkom u 18 časova.

Teme o kojima ćemo govoriti će biti namenjene naširoj populaciji, sa fokusom na otvorene standarde i ODF. O otvorenim standartima će govoriti Marko, dok će ODF obraditi Goran Rakić. Goran će pored toga predstaviti projekat lokalizacije OpenOfficea na srpski jezik za šta je DFD odlična prilika budući da je OO verovatno najpoznatija grupa programa koja koristi ODF.

Takodje ćemo se potruditi da  izlaganja budu što kraća i konkretnija, kako bismo posetiocima dali sto više korisnih informacija i osnova za dalju diskusiju. Ja ću ovog puta igrati ulogu domaćina, sa predstavljanjem same inicijative. Vidimo se u sredu

Juče, po našem vremenu prilično kasno, objavljena je engleska verzija intervjua iz GNUzille. S obzirom da je prošlo malo više vremena nego što smo planirali, došlo je do sitnijih modifikacija i dodavanja dva nova pitanja koja se odnose na slučaj “Opera vs IE” i novu kaznu koju je EC izrekla Microsoftu.

U jeku sumarizacije seksa, droge i rokenrola u Briselu, i “bulls on parade” priredbi u ISS-u, dešava se jedna daleko pozitivnija inicijativa. Grupa organizacija i kompanija okupila se oko ideje afirmacije otvorenih standarda u sferi dokument formata, sa ciljem stvaranja jake i dobro povezane globalne zajednice okupljene oko simboličnog događaja nazvanog “dan slobode dokmenata”.

Iako se radi o danu, poenta DFD-a (Document Freedom Day) nije samo poslednja sreda u martu kada će se “slaviti”, a cela priča se konceptualno i suštinski solidno naslanja na Software Freedom Day. Ukratko, svake godine u jednom danu će svi DFD timovi organizovati aktivnosti koje će biti prezentovane na sajtu koji se nalazi na adresi www.documentfreedom.org. Tako oformljena zajednica će tokom godine raditi na istoj problematici, ali sa globalnom pozadinom.

DFD timovi su u stvari grupe pojedinaca, organizacije, kompanije ili bilo kakva družina koja je spremna da u skladu sa svojim mogućnostima bavi aktivizmom kada je problematika kojom se DFD bavi u pitanju. Registracija DFD tima je krajnje jednostavna, a od kada smo postali javni (20. februar) kroz ruke nam je prošlo skoro 150 timova iz preko 50 zemalja. Srbiju za sada predstavljaju tri tima. Prvih 100 timova će dobiti DFD Starter Pack za ovu godinu, a sudbina ovih paketa za timove u Srbiji, tačnije bar za FSN, još je neizvesna usled poznatih okolnosti sa našim carisnkim propisima.

Grupa koju sam pomenuo na početku je sastavljena između ostalih od FSF-ova Evrope, Severne i Južne Amerike, ODF Alijanse, OFE-a (Open Forum Europe), Googlea, IBM-a, Suna, Red Hata. FSFE je preuzeo inicijativu kada je organizacija u pitanju, dok je kao deo FSFE-a koji će se baviti DFD-om odabran srpski tim. Tako smo dobili situaciju da se DFD kao globalna akcija koordinira iz Srbije.

Stoga, ukoliko niste iz Novog Sada ili Beograda, a imate želje i mogućnosti uključite se. Ako pak jeste javite se da DFD08 organizujemo zajedno. Što se Beograda tiče, “slavićemo” u Rexu, sa početkom u 18h, a o eventualnim promenama i svim detaljima ćete biti blagovremeno obavešteni.

Ubrzo nakon BRM-a su u javnost procurela pisma koja je MS slao nevladinim organizacijama u Indiji:

• http://osindia.blogspot.com/2008/02/microsoft-persuades-ngos-to-support.html
• http://wiki.linux-delhi.org/cgi-bin/twiki/view/OpenStandards/MsNgoLobby

Update 0.3:

• StandardsBlog@The ConsortiumInfo.org (update od 1. i 2. marta)

Novo u verziji 0.2

• BRM Narrative (najtoplija preporuka, izveštaj za lica mesta)
• Reuters
• Computerworld
• Computerworld
• Brian Jones: Open XML Formats (”The process really worked (it was very cool).”)

- - - - -

Biće reči o ovome još kako narednih dana, a za početak pogledajte sveže informacije o BRM-u koji se ovih dana događao u Ženevi:

• Groklaw
• <NO>OOXML
• StandardsBlog@The ConsortiumInfo.org

Narednih dana ću se pozabaviti i temom “Srpska komisija za kancelariski otvoreni XML - sastanak 2 od 2″, što će pratiti globalna dogadjanja u narednih mesec dana.

Da ne citiram i linkujem vesti koje su prethodnih nedelja obasipale javnost, od 01.01.2008. bi trebalo da su stupile na snagu vizne olakšice. Pošto bi trebalo da se nađem na FOSDEM-u ove godine, predstoji mi, upotrebite termin po slobodnom izboru, šta već za dobijanje vize. Rekoh sjajno, olakšice u pravo vreme.

Posle nekoliko minuta razgovora sa službenicom Ambasade Belgije (SAB), koliko me sećanje služi:
SAB: Prema tome, potrebno vam je to, to, to i to, za tu vizu, ili mozete da probate tako, tako i tako…
Ja: U redu, hvala. Recite mi, da li mogu da iskoristim olakšice za studente (pošto sam još uvek student informatike)?
SAB: Ne.
Ja (šaljivim tonom): Aha, u redu, znači sve što smo slušali na TV-u ne važi…
SAB: Znate gospodine, te olakšice još nisu stupile na snagu i ne znamo kada će.

Stoga, ako putujete u Belgiju, ne nadajte se.

U međuvremenu se na sajtu Ministarstva pojavilo saopštenje, juče ga tamo nije bilo, iako je objavljeno pod datumom 26.12.2007. Agencije i mediji su manje više preneli ovo saoštenje, koje ne oktriva ništa što već nismo saznali…

Zamislite i to besplatan! Šalu na stranu, imamo situaciju.

Kako su B92 i Blic juče izvestili, Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo planira da se pozabavi lokalizacijom slobodnog softvera kako bi javnosti ponudila, kako Blic reče, “besplatni informatički softver na srpskom jeziku”. Planira se lokalizacija Ubuntua, Fedore, OpenOfficea i Mozilla programa, verovatno Firefoxa i Thunderbirda. Kako je Blic uspeo da dozna, ETF i FON lokalizuju “srpsku distribuciju Linuksa” i “Fedoru”, MATF OpenOffice, a Elektronski fakultet u Nišu Mozillu.

Na sajtu ministarstva pak nisam uspeo da pronađem bilo kakvo zvanično saopštenje o ovome, pa još uvek sve ono što je ustvari važno ostaje nepoznanica. Pre svega, kada se pominje lokalizacija slobodnog softvera, nemoguće je ne pomisliti na ekipe koje prevode GNOME, KDE, Fedoru, Ubuntu, OpenOffice, Firefox i sve što ima svoj interfejs na srpskom jeziku. Stepen prevedenosti varira u zavisnosti od projekta, ali je od krucijalnog značaja imati u vidu da je dosta posla već urađeno, pri čemu su ljudi koji se time bave verovatno jedini znaju kako taj posao treba raditi. Ono što ne znamo jeste da li Ministarstvo i saradnici imaju ovo u vidu, odnosno da li su upoznati sa rezultatima koje ovi projekti postižu.

Dalje, jedna od informacija koja mi je naročito skrenula pažnju, pod uslovom da je valjana, tiče se odabira distribucije. Kako se može saznati, za sada su odabrani Fedora i Ubuntu uz napomenu da nije izvesno koja je kvalitetnija i koja će duže opstati. Ok, udahnimo duboko i krenimo polako. Pre svega, izvesno je da je najkvalitetniji Debian, ali nećemo sada o tome, pošto ozbiljnost situacije negativno utiče na šaljivu poruku. Konstatacija da nije izvesno koja je distribucija kvalitetnija od te dve, uz poštovanje svih flame warova po mreži, je prilično nespretna, pošto se do informacija koje situaciju čine izvesnom dolazi veoma lako. Svi znamo da Ubuntu ima bolji paket menadžer, Fedora je možda malo lakša za početnike zbog svih system-config-* alata i Anaconde (uz napomenu da nisam radio uporedni test Ubuntu live instalera i Anaconde), dok su performnase prilično diskutabilne, uz napomenu da je na svim mašinama koje sam probao Ubuntu bio brži i stabilniji, objektivno. U svakom slučaju, nikome, pa ni Ministarstvu nisu potrebne konstatacije poput “ne zna se” i “videćemo” kada su stvari koje su lako izmerive u pitanju. Opstaće, sasvim sigurno obe, pošto u skorije vreme ne vidim kraj astronautove imperije i(ili) Red Hatu/Fedori. Znači, ukoliko je poenta mogućnost izbora mislim da nema potrebe obrazlagati je bilo čime do njom samom. Sa druge strane, pošto obe distribucije imaju malo toga različitog u odnosu na ono što je isto, moguće je da posao lokalizacije dve umesto jedne distribucije nije toliko veliki kao što može izgledati. Šlag na tortu može biti činjenica da su specifični delovi verovatno potpuno ili skoro potpuno prevedeni (za Fedoru pogledajte ovde, a za Ubuntu ovde).

Ono što mene najviše zanima je da li iza svega ovoga postoji nekakva strategija koja se tiče konkretnijeg usvajanja slobodnog softvera kao poželjnog i preporučenog rešenja, odnosno šta ćemo sa svim tim lokalizovanim softverom, kada se projekti uspešno završe. Nepostojanje zvaničnog saopštenja za sada ostvalja prostor sa spekulacije i sumnje da su informacije koje smo dobili putem medija nespretno prenesene. Blic je čak objavio februar kao vreme kada možemo očekivati prve verzije “besplatnih” programa.

Hronična neinformisanost srpskih novinara je i ovoga puta došla do izražaja, bez namere da ulazim u to od koga potiču nezgrapne i netačne konstrukcije i termini (novinskih agencija, Ministarstva ili novinara medija na kojima čitamo vesti). Pre svega, sav taj softver nije besplatan nego slobodan, a cena koja je u 99% slučajeva ravna nuli je posledica tih sloboda. Operativni sistem nije Linux nego GNU/Linux, a Fedora i Ubuntu nisu verzije nego distribucije. Svim, naglašavam svim novinarima stojim na raspolaganju za pojašnjenje ove problematike skoro pa 24 časa dnevno.

Dok čekam odgovor na email koji je otišao u Ministarstvo u ime FSN/FSFE-a, na osnovu informacija koje sam uspeo da prikupim, mislim da je ovo generalno odlična inicijativa. Najiskrenije želim da verujem da će naredne nedelje doneti intenzivne kontakte zajednice i Ministarstava, odnosno fakulteta, kako bi čitava stvar bila realizovana na pravi način. Želim da verujem da je ovo početak, pa hajdemo za sada tako razlmišljati.

Ostanite tjunirani…

Joomla!Day je defitivno sutra, a moj omiljeni deo programa će prema rasporedu trajati sat vremena, od 11 do 12h. Potrudiću se da izladanje ne bude duže od 35 minuta, kako bih imao vremena za najbolji deo na ovakvim događajima - razgovor sa publikom. Vidimo se sutra.

Početkom decembra, tačnije 4. u Beogradu će se dogoditi jedna od sesija, odnosno radionica u okviru projekta STACS u organizaciji FSFE-a. Ukratko, ovo okupljanje je fokusirano na istraživanja vezana za slobodni softver i civilno društvo.

Događaj je internacionalnog karaktera, a obzirom na ograničeni budžet nismo u mogućnosti da pokrijemo troškove za sve organizacije koje nam se čine interesantnim, odnosno sve one koje se prijave. U tom smislu Srbija prema sadašnjim postavkama će imati jedno mesto pa pozivam sve organizacije iz Serbije ali i iz regiona koje su zainteresovane da se prijave putem forme na sajtu FSFE-a. Vremenski rok za prijave je 9. novembar, mada ćemo verovatno uzeti u obzir i one koje stignu koji dan kasnije.

Budite slobodni da pitate bilo šta što vas zanima, a ne postoji na stranama koje sam linkovao, kako komentariama na post, tako i putem kontakt formi ovde i na sajtu FSN-a.

www.jus.org.yu:
Zbog velikog interesovanja koje je u javnosti izazvalo pojavljivanje nacrta međunarodnog standarda ISO/IEC DIS 29500, Information technology – Office open XML file formats, Institut za standardizaciju Srbije poziva sve zainteresovane strane u našoj zemlji da predlože svoje predstavnike za članove Komisije za standarde i srodne dokumente iz oblasti jezika za opisivanje i obradu dokumenata, KS I1/34. U nadležnosti ove komisije, pored ostalog, biće i usvajanje nacionalnog stava u vezi sa donošenjem pomenutog međunarodnog standarda. Kao što je poznato, standard ISO/IEC DIS 29500 priprema međunarodni tehnički potkomitet ISO/IEC JTC 1/SC 34, Document description and processing languages, ali donošenje ovog standarda je u međuvremenu odloženo. Više o tome»

Najzanimljivija informacija koja se u PDF-u može videti jeste produžetak roka, koji je prema prethodnim informacijama istekao 15. oktobra. Novi termin do kog bi prijave trebalo da stignu je 30. novembar, što uz postavljanje ove informacije “na izvol’te” predstavlja pozitivan pomak u odnosu na pređašnje stanje. Stay tuned…