Escape to freedom

Pored GNUzille, krajem prošle godine konačno smo se pozabavili i registracijom RS domena za FSN. U pitanju su fsn.rs i fsn.org.rs, koji će povući akcije vezane za poddomene koji postoje na našim domenima. Kordinacija sa svim timovima koji imaju sajtove pod fsn.org.yu i fsnserbia.org će uslediti narednih dana, pa ćemo tek onda imati kompletnu listu promena i novina, odnosno novih defaultnih ili dodatnih poddomena.

Što se ovog mesta tiče, sasvim verovatno ću postaviti ivan.fsn.rs kao default, na koji se blog i sada odaziva. Principe za imenovanje domena vezanih za samu organizaciju ćemo takođe dogovoriti narednih dana, što će zajedno sa novim sajtom koji bi trebalo da se dogodi u bližoj budućnosti predstavljati novu organizaciju FSN-ovog veba.

Zašto su licence važne, kako umetnice i umetnici, hakerke i hakeri uspevaju da održe kompatibilnost sa komplikovanim pravnim sistemom, zašto i kako je bolje slobodno, govoriće mala ali odabrana ekipa, na proslavi šestog rođendana CC-a, u ponedeljak (15.12.) na Matematičkom fakultetu sa početkom u 18h (sala 821). Vidimo se.

EDIT: U međuvremenu došlo je do promene sale pa će se stvar dogoditi u sali 718 koja je na četvrtom spratu.

Kao što sam i najavio, doduše sa pola sata zakašnjenja, u petak sam na niškoj e-tvrđavi govorio i slobodnom softveru i GNU/Linuxu. Obaveze koje me trenutno stiskaju su onemogućile da u Nišu budem koji dan više, pa sam u grad došao i iz njega otišao istog dana kada sam i govorio.

Pre svega moram naglasiti veoma profesionalan i korektan odnos organizatora na koji sam naišao, odnosno konstatujem da je saranja sa ekipom koja je organizovala e-tvrđavu bila zadovoljstvo.

Moj deo programa je počeo sa pola sata (možda i malo više) zakašnjenja, pošto je u petak bila jako velika vrućina, te su se posetioci tek oko 4 počeli skupljati na tvrđavi. Uzrok kašnjenja je pored ovoga bila i prokleta Nvidijina kartica u mom laptopu i još prokletiji vlasnički drajver, ali sam na sreću uspeo da pustim sliku na plazma ekran koji je korišćen umesto projektora. Stoga, za sada recite ne Nvidiji i njihovim losim vlasničkim drajverima ukoliko možete. Drugi problem je bio drajver za audio kabl (;)), pa je projekcija rođendanskog filma imala sitnijih nemih momenata, no mislim da oni uopšte nisu pokvarili taj deo programa. Ostatak priče bio je manje više sličan ranijim nastupima na istu temu, uz blago skraćivanje usled činjenice da su Markovi i Nenini govori bili pomereni za petak.

Zahvalio bih se publici na prisustvu, osećao sam se veoma prijatno tokom izlaganja, što se možda i dalo primetiti. Manjak pitanja je na žalost postao prilično hronična pojava za ovakve događaje, pa sam počeo ozbiljno ramslišljati o novoj strategiji. Postoji veoma realna mogućnost da sledeći put slobodni softver predočim poredeći ga sa sexom na primer. Videćemo…

Fotografije za mog foto aparata postoje i nadam se da će relativno uskoro biti online. Još jednom hvala na pozivu, hvala na poseti, meni je bilo lepo. Srećno hakiranje!

Najavljnena kao prilično velika zgoda koja će se dešavati od 4. do 6. septembra u Nišu, e-tvrđava će jedan dan posvetiti slobodnom softveru. OpenSoftwareDay, kako su ga organizatori nazvali, biće otvoren pričom na temu slobodnog softvera i GNU/Linuxa koje će početi u 4 po podne (ovo je relativno eksluzivna informacija u ovom momentu, jer na sajtu još uvek nema satnice, dobijena od organizatora).

Mislim da do sada nisam valjano posetio Niš, pa će ovo biti dobra prilika, a svakako nisam nikada govorio tamo. Očekujem dobar provod, dobar govor, druženje sa zajednicom planiram za vreme pre početka programa (ukoliko se ne znamo, javite se). Vidimo se u petak.

Ne znam koliko dugo nije radio, ali je sada u redu. Bilo je problema sa veličinom feeda koja je smetala Feedburneru, usled loše podešenog Planeta. U svakom slučaju ne bi trebalo da se ponovi, sada je sve u redu, izvinjavam se na neprijatnosti.

Nedelju i koji dan posle 26. marta dobar deo informacija o aktivnostima širom planete je stigao do nas, mada izveštaji još uvek pristižu. Već sada bih mogao da kažem da je DFD08 postogao dobar uspeh, s obzirom da za sada imamo 28 zemalja u kojima se nešto dogodilo. Detaljnije statistike, grupne fotografije i ostala sumarizacija bi trebalo da usledi u narednim nedeljama, kada budemo sigurni da su svi koji su nešto radili o tome obavestili javnost.

Beograd je naravno bio deo svega ovoga, mada smo zauzeti globalnom organizacijom uložili manje energije u sam događaj nego što bismo to uradili inače. Broj posetilaca je mogao biti veći, mada sam generalno zadovoljan kako je sve prošlo. Izlaganja su bila kratka i, bar meni lično zanimljiva, potrudili smo se da pokrijemo sve što je važno u kontekstu slobode dokumenata i otvorenih standarda na nivou slušaoca/slušateljke koji/koja se pri put sreće sa ovom materijom. Detaljnije informacije sa slikama su dostupne na strani za Beograd na sajtu DFD-a, za sada na engleskom. Još jednom bih zahvalio prevodilačkom timu OpenOffice-a i Ministarstvu za telekomunikacije i informatičko društvo koji su najavili DFD u Beogradu dan radnije na prezentaciji projekata lokalizacije

DFD je bio solidno medijski propraćen (govorim sa globalnog aspekta), a linux.com je čak objavio i intervju sa mnom. Bilo je i antikampanje, ali i komentara da smo se na žalost fokusirali samo na ODF…

Pozitivno raspoloženje je prethodnih dana na momenat pokvarila vest iz ISO-a, mada je veoma diskutaiblno da li više ima smisla odluke ove organizacije uzimati za ozbiljno. Ukoliko imate dovoljno novca, ISO će za standard proglasiti šta god poželite.

DFD je uspešno debitovao i za veoma kratko vreme postao prilično velika zajednica. Kao što smo više puta pomenuli, DFD neće biti samo poslednja sreda u martu, već ćemo pokušati da radimo cele godine. Hvala svima “koji su došli i koji nisu došli”, biće još prilike.

Pored globalne, moramo se pozabaviti i lokalnom organizacijom Dana slobode dokumenata, koji će biti “proslavljen” u Rexu, sa početkom u 18 časova.

Teme o kojima ćemo govoriti će biti namenjene naširoj populaciji, sa fokusom na otvorene standarde i ODF. O otvorenim standartima će govoriti Marko, dok će ODF obraditi Goran Rakić. Goran će pored toga predstaviti projekat lokalizacije OpenOfficea na srpski jezik za šta je DFD odlična prilika budući da je OO verovatno najpoznatija grupa programa koja koristi ODF.

Takodje ćemo se potruditi da  izlaganja budu što kraća i konkretnija, kako bismo posetiocima dali sto više korisnih informacija i osnova za dalju diskusiju. Ja ću ovog puta igrati ulogu domaćina, sa predstavljanjem same inicijative. Vidimo se u sredu

U jeku sumarizacije seksa, droge i rokenrola u Briselu, i “bulls on parade” priredbi u ISS-u, dešava se jedna daleko pozitivnija inicijativa. Grupa organizacija i kompanija okupila se oko ideje afirmacije otvorenih standarda u sferi dokument formata, sa ciljem stvaranja jake i dobro povezane globalne zajednice okupljene oko simboličnog događaja nazvanog “dan slobode dokmenata”.

Iako se radi o danu, poenta DFD-a (Document Freedom Day) nije samo poslednja sreda u martu kada će se “slaviti”, a cela priča se konceptualno i suštinski solidno naslanja na Software Freedom Day. Ukratko, svake godine u jednom danu će svi DFD timovi organizovati aktivnosti koje će biti prezentovane na sajtu koji se nalazi na adresi www.documentfreedom.org. Tako oformljena zajednica će tokom godine raditi na istoj problematici, ali sa globalnom pozadinom.

DFD timovi su u stvari grupe pojedinaca, organizacije, kompanije ili bilo kakva družina koja je spremna da u skladu sa svojim mogućnostima bavi aktivizmom kada je problematika kojom se DFD bavi u pitanju. Registracija DFD tima je krajnje jednostavna, a od kada smo postali javni (20. februar) kroz ruke nam je prošlo skoro 150 timova iz preko 50 zemalja. Srbiju za sada predstavljaju tri tima. Prvih 100 timova će dobiti DFD Starter Pack za ovu godinu, a sudbina ovih paketa za timove u Srbiji, tačnije bar za FSN, još je neizvesna usled poznatih okolnosti sa našim carisnkim propisima.

Grupa koju sam pomenuo na početku je sastavljena između ostalih od FSF-ova Evrope, Severne i Južne Amerike, ODF Alijanse, OFE-a (Open Forum Europe), Googlea, IBM-a, Suna, Red Hata. FSFE je preuzeo inicijativu kada je organizacija u pitanju, dok je kao deo FSFE-a koji će se baviti DFD-om odabran srpski tim. Tako smo dobili situaciju da se DFD kao globalna akcija koordinira iz Srbije.

Stoga, ukoliko niste iz Novog Sada ili Beograda, a imate želje i mogućnosti uključite se. Ako pak jeste javite se da DFD08 organizujemo zajedno. Što se Beograda tiče, “slavićemo” u Rexu, sa početkom u 18h, a o eventualnim promenama i svim detaljima ćete biti blagovremeno obavešteni.

Ubrzo nakon BRM-a su u javnost procurela pisma koja je MS slao nevladinim organizacijama u Indiji:

• http://osindia.blogspot.com/2008/02/microsoft-persuades-ngos-to-support.html
• http://wiki.linux-delhi.org/cgi-bin/twiki/view/OpenStandards/MsNgoLobby

Update 0.3:

• StandardsBlog@The ConsortiumInfo.org (update od 1. i 2. marta)

Novo u verziji 0.2

• BRM Narrative (najtoplija preporuka, izveštaj za lica mesta)
• Reuters
• Computerworld
• Computerworld
• Brian Jones: Open XML Formats (”The process really worked (it was very cool).”)

- - - - -

Biće reči o ovome još kako narednih dana, a za početak pogledajte sveže informacije o BRM-u koji se ovih dana događao u Ženevi:

• Groklaw
• <NO>OOXML
• StandardsBlog@The ConsortiumInfo.org

Narednih dana ću se pozabaviti i temom “Srpska komisija za kancelariski otvoreni XML - sastanak 2 od 2″, što će pratiti globalna dogadjanja u narednih mesec dana.

Kada sam rekao da ostanete natjunirani u poslednjem članku o OOXML-u mislio sam na ovaj momenat. Na FSN-u smo već objavili info o konstitutivnom sastanku komisije KS I1/34 koja u okviru ISS-a lupa šakom o sto kada je sudbina srpskog glasa u OOXML-u kao ISO standardu u pitanju. Naravno, komisija je komisija, a realnost na žalost malo drugačija.

Read the rest of this entry »

GNUzilu 36 možete očekivati 1. februara. Poslednji događaji vezani za projekte lokalizacije koje je Ministarstvo započelo će svakako biti jedna od centralnih tema sledećeg broja, a za sada samo mogu reći da smo dobili prve odgovore iz Ministarstva. Nadam se da ću imati bar još jednog zanimlijivog sagovornika za 36, a glavni Ivanov sagovornik za sledeći broj vrlo verovatno će biti KDE 4. Očekujem dobar broj, hvala na podršci, vidimo se prvog.

Danas (sada već juče) je na adresu FSN-a stigla čestitka od prijatelja iz Makedonije. Hvala puno, veoma prijatno iznenađenje.

Da ne citiram i linkujem vesti koje su prethodnih nedelja obasipale javnost, od 01.01.2008. bi trebalo da su stupile na snagu vizne olakšice. Pošto bi trebalo da se nađem na FOSDEM-u ove godine, predstoji mi, upotrebite termin po slobodnom izboru, šta već za dobijanje vize. Rekoh sjajno, olakšice u pravo vreme.

Posle nekoliko minuta razgovora sa službenicom Ambasade Belgije (SAB), koliko me sećanje služi:
SAB: Prema tome, potrebno vam je to, to, to i to, za tu vizu, ili mozete da probate tako, tako i tako…
Ja: U redu, hvala. Recite mi, da li mogu da iskoristim olakšice za studente (pošto sam još uvek student informatike)?
SAB: Ne.
Ja (šaljivim tonom): Aha, u redu, znači sve što smo slušali na TV-u ne važi…
SAB: Znate gospodine, te olakšice još nisu stupile na snagu i ne znamo kada će.

Stoga, ako putujete u Belgiju, ne nadajte se.

Zvanični organizacijski je ovde, lični sledi.

Nemam nameru da se bavim analizom i u stilu esnafskog gurua krenem u vađenje poenti i implikacija događaja iz prethodne godine. Recimo da su prve dve stvari kojih sam se setio iz 2007. kada je globalna scena u pitanju, GPLv3 i presuda MS-u.

Pored svih vas koji nas gotivite, mrzite, poštujete ili ignorišete i ekipe koja je u FSN-u od početka, želeo bih da izrazim prejeben rispekt za ljude koji se okupljaju oko distroa Ubuntu, Fedora i Debian. Ovi prvi su u prošloj godini postali “samostalni” što u prevodu znači da su novi ljudi koje je ta zajednica i iznedrila preuzeli potpunu kontrolu i rad na njoj, što je ja mislim presedan kada su projekti iz oblasti slobodnog softevra u pitanju. Fedorijanci, tu mislim na prevodioce + Urketa (koji je opet prevodilac ali ga znam prvo preko FSN-a) su sjajna ekipa koja me je oduševila energijom i spremnošću da se Fedora Srbija postavi na noge. Članovi Debian foruma kojh je sve više polako ali sigurno vraćaju ovo mesto u život zbog čega sam naročito srećan, pošto je Debian ipak Debian.
Ništa manje ni za ekipu iz GNUzille.

Prve dve stvari koje mi padaju na pamet kada je 2008. u pitanju su mediji i država. Da li ćemo uspeti u tim namerama videćemo, siguran sam da nećemo biti u manjku sa pokušajima. Svaka pomoć je dobrodošla, znate gde smo i hvala svima koji su mi u 2007. rad pretvarali u zadovoljstvo.